Лепенски вир

 

Лепенски Вир представља изузетно значајно и по много чему јединствено праисторијско налазиште. На овом локалитету издвојена су насеља која припадају раном мезолиту, од 9500. до 7500 год. пре н.е., позном мезолиту, од 6300. до 5900. пре н.е. и раном неолиту, од 5900. до 5500. пре н.е.

 
 

Оно што Лепенски Вир данас чини познатим и препознатљивим у свету јесу открића која се хронолошки везују за мезолит. Плански подизана насеља са стаништима и светилиштима трапезоидне основе, некрополе које указују на посебне погребне ритуале, монументалне скулптуре од камена те бројни налази од кости и камена сведоче о томе да ово налазиште није било само насеље, већ и сакрални центар. У време када је откривен, Лепенски Вир је представљао изоловани феномен, а та ситуација се није битно променила до данас. За разлику од других делова Европе, у којима постоје само оскудна сведочанства о мезолиту, на Лепенском Виру су пронађени остаци који омогућавају целовиту реконструкцију културе, уметности и друштва тог периода.

 
 

Неолитска насеља Лепенског Вира показују класичне манифестације старчевачке културе – прелазак на седелачки начин живота, промене у економији и појаву керамике. Лепенски Вир је стално у средишту интересовања домаће и светске научне и културне јавности и предмет је бројних и контроверзних научних расправа. Лепенски Вир је једно од највећих и најзначајнијих мезолитских и неолитских археолошких налазишта, смештено је на десној обали Дунава у Ђердапској клисури. Овај локалитет, који је име добио по дунавском виру, био је седиште једне од најважнијих и најсложенијих култура праисторије. Између 1965. и 1970. Током ископавања откривено је седам сукцесивних насеља и 136 објеката (како стамбених, тако и сакралних) изграђених у раном мезолиту, у периоду од око 9500. до 7200. године пре н.е., а затим у раном и средњем неолиту, од око 6250. до 5500. године пre n.e. Главни руководилац истраживања овог локалитета био je професор др Драгослав Срејовић, археолог, академик и професор Универзитета у Београду.

 
 

Култура Лепенског Вира је стара око 8000 година и представљала је потпуну непознаницу за археологе, неколико кључних ствари издваја Лепенски Вир од других праисторијских култура. На овом месту су људи живели константно око 2000 година и за то време су прешли еволутивни пут од ловаца и сакупљача плодова до организоване друштвене економске заједнице.

 
 

Становници Лепенског Вира били су први урбанисти и градитељи на овим просторима јер су правили куће које су у основи биле трапезоидног облика, прекривене дрвеном кострукцијом, лишћем и кожом дивљих животиња. У кућама се налазило огњиште, мали жртвеник и камене скулптуре које су представљале њихова божанства. Управо су те склуптуре постале препознатљив знак Лепенског Вира широм света и представљају најстарију уметност те врсте у Европи.