Археолошко налазиште Виминацијум

 

Виминацијум је археолошко налазиште у близини Старог Костолца, 12 км од Пожаревца. Римски војни логор и град настао је у I веку и трајао је све до почетка VII века. Био је један од најзначајнијих легијских логора на Дунаву, а извесно време и главни град римске провинције Горње Мезије, која је обухватала највећи део Србије, северну Македонију и део северозападне Бугарске.

 
 

Обимна археолошка истраживања започета су због изградње термоелектране и површинског копа Дрмно, 1977. године, на простору некропола, југозападно од каструма. Истраживања су дала изузетно богат и значајан археолошки материјал. Пронађене су занатске радионице, а и пећи за печење опеке. Пронађене су терме, које су биле главно састајалиште Римљана. Ископано је шест базена, понегде се назиру и осликани зидови са цветним и животињскм мотивима. У средишту терми биле су просторије за масажу. Купатило је било парно, топао ваздух је циркулисао између стубића и загревао опеку испод подница. Вода је стизала са извора, у слободном паду, акведуктом истраженим у дужини од десет километара. Пронађене су и светиљке које су служиле за ноћно купање.

 
 

Готово да није било римског императора који није прошао кроз Виминацијум или у њему боравио дуже или краће време. Крајем XIX и почетком XX века М. Валтровић и М. Васић су на десној обали Млаве, на локалитету Чаир, обавили археолошка истраживања која су показала да је логор имао правоугаону основу, димензија 442 x 385 метара и да се недалеко од његових западних бедема налазило цивилно насеље, на површини од приближно 220 хектара уже градске територије.

 
 

Његова величина и значај последица су више чињеница, од којих свакако треба поменути и богато залеђе у долини Млаве али и изузетно повољан географски положај, како у систему одбране северних граница Царства тако и у сплету комуникација и трговинском промету. У последње три деценије XX века обављена су истраживања виминацијумског града мртвих или некропола и до сада је откривено више од 14 000 гробница.

 
 

Прича о некадашњем сјају и пропасти римског града и војног логора Виминацијума, скренула је пажњу не само националне, већ и светске јавности, која са нестрпљењем очекује да Виминацијум на светској културно-историјској сцени заузме место које му са правом припада.