Археолошко налазиште Винча

 

Винча — Бело брдо је археолошки локалитет који се налази на десној обали Дунава, у селу Винча, 14 км југоисточно од Београда. На овом локалитету су истраживани остаци највећег праисторијског насеља у Србији и једног од најзначајнијих неолитских локалитета у Европи.

 
 

Ту је почетком XX века откривено једно од највећих праисторијских насеља у Европи. Наиме, између 4500. и 3500. године пре нове ере на месту, где се преко долине Болечице и Дунава, разиграни рељеф Шумадије сусреће са банатском равницом, никла је метропола винчанске културе.

 
 

Истраживања на Винчи започео је професор Милоје Васић (први школовани археолог), који је на овом месту вршио археолошка ископавања између 1908 - 1934. године и која, са прекидима, трају до данас. Налази са ових ископавања чувају се у Народном музеју у Београду, а мањи део у Археолошкој збирци Филозофског факултета у Београду.

 
 

Винча је појам којим се обележава зенит европског неолита. Између 5300. и 4300. год. п.н.е. простор данашње Србије и Централног Балкана постају културно средиште Европе, а на месту данашње Винче формирано је велико насеље.

 
 

Археолошки налази из Винче и других неолитских налазишта у овом делу Европе променили су поглед на праисторијског човека. Остаци откопаних насеља говоре о развијеној култури становања и цивилизацијском напретку. Налази у археолошком слоју високом око 10,5 м сведоче о континуитету живота све до наших дана.

 
 

Културни слојеви из Винче садрже праве ризнице најразноврснијих предмета, алате од камена и животињских костију, керамичко посуђе за свакодневну употребу, луксузне посуде од керамике, раскошно декорисане ритуалне вазе, велики број антропоморфних и зооморфних фигурина, просопоморфне поклопце, накит од разних врста скупоцених материјала и друге предмете израђене у самој Винчи, или прибављене из удаљених области средње Европе, доњег Подунавља или Медитерана. На основу ових налаза, као и на основу остатака архитектуре и коришћених сировина је поуздано реконструисана материјална и духовна култура неолитских становника Винче.

 
 

Археолошки налази са ископавања од 1978. која је вршио Музеј града Београда чине највећи део музејске поставке у Винчи, чији је фокус на неолитском периоду, а изложени предмети из бакарног и бронзаног доба, као и са средњовековне некрополе, сведоче о вишемиленијумском континуитету живота на Винчи.