Соко бања

 

Сокобања је смештена у котлини, окружена планинама које се простиру са истока, запада, севера и југа што даје посебан печат овом крају чинећи рељеф разноврсним а климу лековитом. Ружа ветрова, ваздух богат кисеоником и река Моравица која протиче кроз Сокобању представљају додатни освежавајући фактор саме бање.

 
 

Сокобања има изузетно повољну климу, која се огледа у вредностима појединих климатских елемената, нарочито температуре и влажности ваздуха. За подручје сокобањске котлине карактеристичне су такве вредности температуре и влажности ваздуха које се крећу у границама зоне комфора или зоне удобног осећаја. На основу тога Сокобања је и дефинисана као климатско опоравилиште.

 
 

Сокобања располаже са најмање седам извора минералних вода које се разликују по саставу али и по температури те их делимо на хипотермалне и хипертермалне, тако да осим топлих извора овде можемо наћи и изворе са млаком и хладном минералном водом.

 
 

Када би се негде населили, Римљани су одлично умели да препознају и искористе потенцијале тог места. У Сокобањи су користећи природне изворе вруће воде саградили купатила где су се опуштали, уживали и дружили се. Користећи предности сокобањских вода у те сврхе изградили су терме. И не само они већ су и Турци користили термалне изворе за опуштање и очување здравља као специфичну повластицу доступну имућном слоју становништва. Тако је саграђен сокобањски Амам на темељима терми из доба Римљана. Организовани бањски туризам почео је 1837. године, за време књаза Милоша Обреновића. Још и данас у центру насеља на корзоу је Милошев конак.