Манастир Сопоћани

 

На извору реке Рашке, код Новог Пазара, налази се манастир Сопоћани. Недалеко од своје престонице Раса, Сопоћане је у XIII веку подигао краљ Урош I (1246. – 1276.). Назив Сопоћани добио је од речи сопот, што значи извор.

 
 

Манастир Сопоћани задужбина краља Уроша I је маузолеј краљевске породице, будући да ту почивају краљеви родитељи мајка Ана Дандоло и отац Стефан Првовенчани, на крају и сам ктитор краљ Урош I.

 
 

Манастирска црква је посвећена Светој Тројици и грађена је као једнобродна базилика рашког типа, са полукружном апсидом и спољном припратом са звоником која је дозидана нешто касније, у доба цара Душана.

 
 

Живопис Цркве Свете Тројице спада у највеће домете фреско-сликарства XIII века уопште, далеко изван граница Србије. Захваљујући изванредној техници живописа, фреске су одолеле многим временским непогодама. Најпознатија фреска овог манастира је Смрт Богородице која се налази на 40 квадратних метара. У овој српској светињи налази се мноштво најпознатијих фресака из средњег века Србије.

 
 

У Сопоћанима почивају мошти краља Уроша I, али и део моштију светих врачева Козме и Дамјана, који су с Косова током деветесетих година пренети у овај манастир.

 
 

Краљ Урош ипак није био једини Немањић који је градио Сопоћане, јер је и цар Душан помогао да се сагради спољна припрата, али и звоник. Манастир Сопоћани су један од наших најзначајнијих споменика културе. Од 1979. године налази се на Унесковој листи заштићених споменика.