Књажевац

 

Књажевац се налази у источном делу Србије, 38 км од Сокобање уз границу са Републиком Бугарском и улази у састав Тимочке крајине.

 
 

Књажевачки крај је насељен у време праисторије, о чему сведоче станишта у Бараници, Шкодрином пољу и Дубрави. Пећински цртеж коњаника у Габровници и други многобројни археолошки налази.

 
 

Многи путописци који су пролазили кроз Књажевац оставили су бројне податке. Неки од података су да се Књажевац раније звао Гургусовац по голубовима „гургусанима“, који су живели у овом крају.

 
 

Гургусовац је био познат и по Гургусовачкој кули, некадашњем затвору за противнике тадашњег режима. Данас, Гургусовачка кула представља обележје Књажевца и место је где се одржавају различите манифестације. Гургусовачку кулу или како је још била позната „Спрска Бастиља“, срушио је и запалио Милош Обреновић 1859. године. У Милошеву част, Гургусовац тада добија име Књажевац.

 
 

Још једно обележје по којем се издваја Књажевац јесте Стара Чаршија. Стару Чаршију чиниле су занатске радње и занатлије и она и данас представља најпрепознатљивији део вароши. Поред Старе Чаршије ту је и кућа Аце Станојевића, која представља музеј града и један је од споменика културе.

 
 

Спомен парк део културно-историјског наслеђа града представља споменик Тимочанима палим у ратовима. Овај парк је интересантан пример обједињавања прошлости кроз приказ историјских догађаја у Књажевцу од 1804. године до завршетка Другог светског рата.

 
 

И поред ових занимљивости, Књажевац је варош винограда и квалитетних вина, занимљивих обичаја и гостољубивих људи.