Суботица

 

Град Суботица се налази на северу Републике Србије, дуж главних европских коридора и између двеju рекa Дунава и Тисе. Изванредно културно наслеђе, богато украшене грађевине, мултикултурални дух и европски шарм су особине које чине овај град другачијим.

 
 

Суботица је позната по својој опуштеној атмосфери, доброј храни и квалитетним винима. Фестивали, догађаји, концерти, живописан културни живот током целе године је разлог више да посетите овај град. Поврх тога, Суботица нуди пуно занимљивих места за одмор и разоноду, као и за многобројне активности око језера, на ергелама, салашима, у шумама и ловиштима.

 
 

Поред Суботице пролази међународни пут Е-75. До граничног прелаза Келебија има 10 км, а до Хоргоша 30 км. Северно од града је плодна пешчара с виноградима и воћњацима, а јужно земља ораница.

 
 

Суботица се први пут помиње у писаним документима под именом “Zabatka“ 1391. године. Од тада је променила више од 200 имена од којих су најкарактеристичнија била „Szent-Maria, Maria Theresiopolis, Marija Theresienstadt, Szabadka“ и Суботица. Она постаје значајније насеље тек после татарских похода почетком XIII века, када се преживело становништво окупило на стратешки одабраном месту, платоу издигнутом и окруженом водом, на којем се данас уздиже Фрањевачка црква. То је било идеално место за људе из равнице, са ког су могли да се бране од освајача.

 
 

Дуго времена је Суботица била на граници две моћне империје, Мађарске и Турске. Она је почела да се развија тек након што је изгубила свој војни значај. Суботица је 1779. године добила статус слободног краљевског града, који јој је донео већу аутономију и привилегије и тада почиње да привлачи предузетнике, сељаке, занатлије и трговце из окружења и средње Европе.

 
 

У другој половини XIX века, након што је железница стигла у град 1869. године, трговина пољопривредним и сточарским производима је нагло почела да се развија. Индустријализација почиње крајем 19. века, када Суботица постаје модеран средњеевропски град.