Белоцркванска језера

 

Године 1904. почело је ископавање и експлотације шљунка на подручју Беле Цркве. Вађењем шљунка за индустријску потребу настала су вештачка језера, сада представљају једну од главних атркција општине.

 
 

Својим морфометријским и термичким особинама погодују развоју рекреативног, излетничког, манифестационог и спортског туризма.

 
 

Белоцркванска језера, због њихових карактеристика, често називају Бисерном огрлицом Баната. Језера се наслањају на урбано подручје Беле Цркве и својим потенцијалом на комплементаран начин употпуњују туристичку понуду СРП Делиблатска пешчара.

 
 

Најпопуларнија од ових језера су Градско језеро, Врачевгајско, Шаранско и Шљункара. Остала језера нису урбанизована и представљају рај за рониоце и страствене пецароше, који су у највећем броју и посетиоци ових језера. Због 7 језера, Белу Цркву зову и град језера.