Споменик природе – Ђавоља варош

 

Споменик природе „Ђавоља Варош“ налази се у селу Ђаке, 30 км југоисточно од Куршумлије, а 90 км југозападно од Ниша, на обронцима Радан планине. До ње се долази скретањем са пута Куршумлија - Приштина, узаним асфалтним путем до села Зебице (5,7 км), добрим асфалтним путем до уласка у заштићено подручје (3 км) и пешице до видиковца (900 м). Овај природни споменик чине два феномена, земљане фигуре као специфични облици рељефа који у простору делују врло атрактивно, и два извора јако киселе воде са високом минерализацијом. Ова два у свету ретка природна феномена посматрана заједно чине Ђавољу Варош правим светским чудом природе.

 
 

Ђавољу варош чине 202 фигуре настале ерозијом, различитог облика и димензија, висине од 2 до 15 м, ширине од 0,5 до 3 м, са каменим капама на врху. Овај процес траје вековима, куле се образују, расту, мењају, скраћују, нестају и поново стварају. Земљани стубови су грађени од три слоја различитог састава, у подлози је слој лапорца дебео до једног метра, у средини је жућкаста глина дебела до три метра, а изнад ње је најдебљи слој од пешчара, покривен андезитским плочама које штите рестреситу подлогу од разарања и одношења. Ови специфични облици рељефа настали су деловањем кишнице на некадашњу топографску површину. Спирањем песка и шљунка испод мањих или већих камених блокова остају фигуре у облику кула и пирамида. Ипак, спољашне силе (киша, снег, лед, ветар) временом нагризају “куле”, руше их док се услед спирања тла стварају нове. Тако се земљани стубови “померају”, увлачећи се све дубље у унутрашњост планинксе косе.

 
 

Овај природни феномен јединствен је у нашој земљи и врло редак у свету. У Европи има сличних појава на Алпима. “Куле” у Ђавољој Вароши су већих димензија и постојаније, па је зато најпознатији споменик природе ове врсте у Европи. У свету је била познатија “Башта богова” у САД. Друга природна реткост у Ђавољој Вароши су два извора воде чудних својстава. Ђавоља вода која се налази у непосредној близини земљаних пирамида у Ђавољој јарузи је хладан и екстремно кисели (пх 1.5) извор са високом минерализацијом (15 г/л воде). Садржај неких елемената (алуминијум, гвожђе, калијум, бакар, никл, сумпор) је екстремно висок у односу на обичне воде за пиће, односно повећан је за 10 до 1.000 пута. Црвено врело је други извор који се налази низводно, око 400 м од првог на алувијалној тераси, однсоно на равном терену. Он је мање кисео (пх 3,5) и са нижом општом минеризацијом (4.372 мг/л воде). Његова вода се због равног терена разлива у веома танком слоју и отиче у корито оближњег Жутог потока. Због оксидације гвожђа кога вода садржи у великим количинама ствара се црвена тераса лепезастог облика која у простору делује веома атрактивно.

 
 

Ђавоља Варош, као најизраженији геоморфолошки феномен ове врсте у Европи, представља изванредну туристичку атракцију која из године у годину привлачи све већи број туриста свих категорија, научних радника и љубитеља природе. Овај вредан локалитет стављен је под заштиту државе 1959. године, а 1995. године Уредбом Владе Републике Србије проглашен је за природно добро од изузетног значаја и сврстан у I категорију заштите (Споменик природе). Укупно је заштићено 67 ха површине, а тренутно се код владе Републике Србије налази захтев за заштиту 1014 ха.