Сува планина

 

Сува планина је планина у југоисточној Србији дуга 45 км, а широка 15 км., налази се поред магистралног правца Београд-Ниш-Софија. Овај Специјални резерват природе заузима површину од укупно 31.860 ха заштићеног подручја.

 
 

Највиши врхови су Трем (1810 м) и Соколов камен (1523 м) и мета су не само планинарима већ и туристима авантуристима који уживају у чарима ове планине од које застаје дах. Посебну атракцију представља посматрање крда дивљих коња.

 
 

Са северозападне и северне стране Сува планина се граничи реком Нишавом, са источне стране Коритничком а са југоисточне и јужне стране Лужничком реком. Према западу планина се постепено спушта у Заплањску котлину, а према токовима Нишаве и Лужничке реке и околним дубоко спуштеним котлинама, најчешће стрмо, понегде окомито. Како су котлине и околне планине знатно ниже од Суве планине, она је јасно издвојена и истакнута од других географских целина и видљива са свих страна и са велике даљине.

 
 

Јован Цвијић је својевремено Суву планину назвао „Алпи на југу Србије’’ због својих окомитих стена које се пружају на северној страни планине са литицама од неколико стотина метара. Својим врховима и горостасним странама доминира у рељефу југоисточне Србије. На њој истовремено успевају биљке које успевају поред Средоземног мора, на Алпима и у Сибиру.

 
 

На Сувој планини се помињу и две врсте рода Рамонда (Ramonda serbica i Ramonda nathaliae) које су остатак суптропске флоре Европе и Медитерана вероватно афричког порекла. „Ramonda serbica“ је најсроднија са балканском врстом „Ramonda nathaliae“ од које се претпоставља се, још током терцијара полиплоидијом одвојила у самосталну врсту.