Река Нера

 

Река Нера, последња неукроћена река у Војводини. Њени брзаци, меандри, пешчане и шумовите плаже и скривене лагуне одушевиће сваког љубитеља недирнуте природе. Због свих ових особености Нера је добила надимак „природни ђакузи“. Од рибе у њеном току се може наћи доста јаза, скобаља, мрене те од грабљивица штуке, бандара, буцова, сома, док се на самом ушћу у Дунав може ловити смуђ и шаран.

 
 

Нера је река у области Баната, у Србији и Румунији, лева притока Дунава. Нера је дуга 124 километра, у Србију улази код села Кусић где постаје гранична река између Србије и Румуније. Тако тече наредних 14 километара до ушћа у Дунав код Банатске Паланке. Овим делом тока Нера углавном тече ка западу, пролазећи кроз Белоцркванску полукотлину. Нера је бујичног карактера, и некада је била регулисана каналом Јаруга.

 
 

При ушћу Нера је широка између 20 и 40 метара. Корито је шљунковито и већим делом године вода је веома бистра и хладна. Протеклих година примећен је пораст температуре воде. Обала је већим делом обрасла аутохтоним белим тополама и врбама.