Београдска тврђава – Kalemegdan

 

Београдска тврђава подигнута је на гребену изнад ушћа Саве у Дунав у периоду од I до XVIII века као комплекс одбрамбеног карактера. Овај комплекс чине сама Београдска тврђава, подељена на Горњи и Доњи град, и парк Калемегдан.

 
 

Због изузетног стратешког значаја на овом месту је, крајем првог века наше ере, подигнуто утврђење - римски каструм, као стални војни логор IV Флавијеве легије. После рушења од стране Гота и Хуна, утврђење је обновљено у првим деценијама IV века. Непуни век касније, разарају га Авари и Словени.

 
 

Уз утврђење на брегу изнад ушћа Саве у Дунав, настао је антички Сингидунум, а на истом месту и словенски Београд. Вековима се средњовековни град развијао на просторима Тврђаве, тражећи сигурност међу њеним бедемима. Београдска тврђава често је рушена и обнављана.

 
 

Под влашћу деспота Стефана Лазаревића, као ново средиште Србије, Београд је ојачан пространим утврђењима Горњег и Доњег града. У старом кастелу подигнут је Деспотов двор, а на Сави је дограђено ратно пристаниште. У оквиру бедема развио се напредан средњовековни град.

 
 

У ратним разарањима током протеклих деценија порушени су готово сви објекти у Горњем и Доњем граду, а бедеми знатно оштећени. Тврђава је данас својеврстан музеј историје Београда.