Манастир Лелић се налази у истоименом селу, удаљеном 11 км Ваљева. Манастир је задужбина Владике Николаја и његовог оца Драгомира Велимировића.
.
Преносом моштију Св. владике Николаја из Америке у Лелић, леп иконостас и живопис, новоподигнуте верске и друге грађевине у порти и ван ње, створили су неопходност претпоставке за промену духовног режима цркве.
Идејом да се црква у Лелићу претвори у манастир се носио Његово преосвештенство Лаврентије, Епископ тадашње Епархије шабачко-ваљевске. Пуних пет година вршене су припреме за реализацију ове идеје. Највећи проблем био је недостатак монаха. Решење је нађено у прелазном карактеру, по коме би братство манастира Каона преузело управу над манастиром Лелић. Манастир Лелић је постао метох манастира Каоне.
Одлуку о претварању лелићког парохијског храма у манастир Лелић прочитао је епископ зворничкотузлански Василије, 12. маја 1996. године. Тог дана Лелић је обележавао двоструки јубилеј, 40 година од смрти владике Николаја и 5 година од преноса његових моштију из Америке у Србију. Свечана света литургија је обављена у манастирском дворишту, у присуству око 6.000 верника. Свету литургију је вршио Његова светост патријарх српски господин Павле са бројним епископима.
Манастирска црква има облик у коме је моравски стил прожет са новим архитектонским решењима. Има облик крста са куполом изнад централног дела храма. Саграђен је од камена, цигле и сиге. Испред цркве је велики звоник и црквени дом.
Живопис је урађен по замисли Владике Николаја. Цртежи су необични и садрже богословска тумачења Владике Николаја. Сцена Страшног Суда доминира над осталим библијским догађајима. Иконостас потиче из времена истог као и црква.
Мошти Владике Николаја су 12. маја 1991. године пренете из манастира Светог Саве у Либертвилу, Илиноис, САД у Лелићку цркву. У порти манастира се налази капела, такође задужбина епископа Николаја.
