На узвишењу изнад Топлог извора, налази се један од најстаријих и најрепрезентативнијих објеката Врњачке Бање, летњиковац генерала Јована Белимарковића, који је у XX веку крштен као „Замак културе“.
Фото: srbijanadlanu.rs
Замак културе зидан је крајем XIX века, тачније у временском раздобљу између 1888. и 1894. године, за намесника тада малолетног краља Србије Александра Обреновића, генерала Јована Белимарковића. Овај велелепни замак један је од бањских заштитних знакова, мотива по којима је препознају и архитектонски најсавршенијих бањских објеката. Уједно је и један од најстаријих, знајући да је од летњиковца генерала Белимарковића, старија само Bрњачка црква.
Фото: srbijanadlanu.rs
Идејни творац замка, Белимарковићев сестрић, Павле Денић, инспирацију за његов изглед нашао је међу италијанским пољским вилама, у то време веома распрострањеним италијанским севером, док је за сам пројекат и надгледање радова био задужен аустријски грађевински инжењер Франц Винтер, човек који је много учинио за Врњачку Бању, пре свега на пољу њеног урбанизма.
Фото: srbijanadlanu.rs
Дворац је грађен 7 година, у временском раздобљу од 1888. до 1894. За изградњу ове виле обележене духом романтичарског историзма и ренесансним детаљима, коришћен је бели мермер доношен из личног генераловог мајдана, смештеног на падинама Гоча. Белимарковићеви наследници живели су у овом замку све до 70-их година XX века, када је замак откупила држава, како би га начинила културним објектом.
Фото: srbijanadlanu.rs
Замак Белимарковића, или замак културе, како му је данас званичан назив, проглашен је културним добром од изузетног значаја и стављен je под управу културног центра Врњачка Бања. Данас је то место где се одржавају многе манифестације, концерти, презентације, промоције и уопште културна дешавања, а у оквиру њега смештен је завичајни музеј са својом сталном поставком.
Фото: srbijanadlanu.rs