Дворац Белимарковић

 

На узвишењу изнад Топлог извора, налази се један од најстаријих и најрепрезентативнијих објеката Врњачке Бање, летњиковац генерала Јована Белимарковића, који је у XX веку крштен као „Замак културе“.

 
 

Замак културе зидан је крајем XIX века, тачније у временском раздобљу између 1888. и 1894. године, за намесника тада малолетног краља Србије Александра Обреновића, генерала Јована Белимарковића. Овај велелепни замак један је од бањских заштитних знакова, мотива по којима је препознају и архитектонски најсавршенијих бањских објеката. Уједно је и један од најстаријих, знајући да је од летњиковца генерала Белимарковића, старија само Bрњачка црква.

 
 

Идејни творац замка, Белимарковићев сестрић, Павле Денић, инспирацију за његов изглед нашао је међу италијанским пољским вилама, у то време веома распрострањеним италијанским севером, док је за сам пројекат и надгледање радова био задужен аустријски грађевински инжењер Франц Винтер, човек који је много учинио за Врњачку Бању, пре свега на пољу њеног урбанизма.

 
 

Дворац је грађен 7 година, у временском раздобљу од 1888. до 1894. За изградњу ове виле обележене духом романтичарског историзма и ренесансним детаљима, коришћен је бели мермер доношен из личног генераловог мајдана, смештеног на падинама Гоча. Белимарковићеви наследници живели су у овом замку све до 70-их година XX века, када је замак откупила држава, како би га начинила културним објектом.

 
 

Замак Белимарковића, или замак културе, како му је данас званичан назив, проглашен је културним добром од изузетног значаја и стављен je под управу културног центра Врњачка Бања. Данас је то место где се одржавају многе манифестације, концерти, презентације, промоције и уопште културна дешавања, а у оквиру њега смештен је завичајни музеј са својом сталном поставком.

 
 

Значај овог замка не лежи само у његовој лепоти, или културној улози коју данас игра, већ и у чињеници да је он отворио пут, угледним људима са простора целе Србије, да се поведу за примером Белимарковића и почну да подижу своје виле у Врњачкој бањи. Тако је временом Врњачка бања постала угледно монденско место, које је окупљало крем српског друштва, а не само лечилиште.