По професору Михалу Рапошу и кустосу Вршачког музеја Феликсу Милекеру дворац Дамаскин је саграђен почетком XIX века. Рапош даље наводи да је оснивач села Иштван Дамаскин, дворац са парком, помоћним објектима, шумом, виноградом, воћњаком и осталим имањем од 2500 хектара продао 1890. године Лазару Дунђерском за 960.000 златника, који је ово велелепно здање купио за мираз својој ћерки Олги.
Тада Дунђерски реновира стари дворац и тиме суштински прави садашњи, 1901. године. Како Самуел Боровски каже, у питању је била прилагодба старог дворца новим потребама, али се није дирала класицистичка симетрична структура.
Истурени класицистички портик приступне фасаде има четири дорска ступца, који носе једноставно решен тимпанон (без декорације, са кружним отвором за вентилацију). Степениште и колска рампа преко овог трема уводе кроз полукружна двокрилна врата у централни хол и пространу свечану салу. Из свечане дворане, украшене фризом и штуко декорацијом, излази се на велику терасу на супротној страни. Портик фасаде окренуте парку има шест дорских стубаца и тимпанон без украса.
Бочни ризалити дворишне фасаде наглашени су у кровној конструкцији. Кровни венац је богато профилисан. Симетрично распоређени прозори, фланкирани плитким дорским пиластрима, архитравно су завршени, осим лучних фронтона са сваке стране портика. Основа је решена симетрично, а унутрашњи простор организован са страна подужног ходника. Подрум је засведен пруским сводом.
Данашњи изглед је резултат преправки и адаптација последњих власника породице Дунђерски. Зграда дворца је смештена у пространом парку на километар удаљености од пута за Вршац. Грађен је као резиденцијални објекат за становање и има сва обележја која то потврђују. Парк који окружује објекат је добро очуван и носи обележја стручно пројектованог парка са негованим растињем.
Парк природе дворца на 3,7 хектара је један од најочуванијих вредних представника вртне уметности са почетка 20 века на територији Војводине и Србије уопште. Типичан је пример мешовитог стила који је доминирао у вртној архитектури тога времена , насталог комбиновањем елемената клсичног и пејзажног стила. У парку су сачувани лепи примерци храста лужњака, беле тополе, јавора, клена сребрнасте липе и млече. Сврстан је у природно добро од великог значаја.
