Дворац Шпицерових

 

Дворац је саградила породица Шпицер по пројекту Стеиндал Имреа 1890. - 1992. године. Еде Шпицер је био један од власника Беочинске фабрике цемента.

 
 

Декорација објекта диктирана је наменом и веома угледним економским статусом породице Шпицер. Објекат представља пример еклектичког склопа у коме су функција и декорација усклађени на јединствен начин, препознатљив за прелазак векова и покушај да се ускладе и помире елементи предходних стилова са наступајућим стиловима.

 
 

На згради се увиђају стилови од романтике, готике, ренесансе и барока па све до модерних струјања југендстил, арт новеау и сецесије. Ентеријер је настао нешто касније, а одише у духу варијанте мађарске сецесије китњастих облика.

 
 

Посебну вредност објекта даје ентеријер централног хола. Њиме доминира камин од зелених жолнаи каљева, урађен по посебним нацртима. Зидови хола су са стилизованим биљним орнаментима и осликани сецесијским декоративним програмом. Зидови су обложени дрвеном ламперијом као и галерија на спрату са балустерима урађеним у пуном дрвету.

 
 

Иако је зграда пројектована у духу изразите еклектике, на њој се уочавају трифори и окулуси, тераса и прозори, ренесансне аркаде, ограда терасе и барокне црте куполе. У архитектонском културном наслеђу Војводине ова зграда, представља јединствен пример еклектичке архитектуре посебне намене са веома вредним декоративним програмом оствареном у духу сецесије, нарочито у ентеријеру.

 
 

Данас је објекат напуштен и већ дуже време без намене. До недавно у њему је била смештена градска библиотека, радио, дом за војне инвалиде и ресторан. На дворцу не постоје ни врата ни прозори, а и кров је почео да попушта. Вероватно због тога је и добио назив "Кућа Духова". Иако руиниран дворац још увек има шта да покаже случајном пролазнику.
Дворац је евидентирано културно добро и није отворен за посетиоце.