Стари двор, палата српске династије Обреновић, у којој је данас Скупштина града Београда, налази се на углу улица Краља Милана и Драгослава Јовановића. Саграђен је између 1882. и 1884. по пројекту Александра Бугарског у маниру архитектуре академизма XIX века, с намером да превазиђе све дотадашње резиденције српских владара.
За Стари двор везани су важни догађаји из времена политичке моћи династије Обреновић, зграда је подигнута када је Србија проглашена за краљевину, а у њој је краљ Милан 22. фебруара 1889. абдицирао у корист сина Александра. Од 1903. до 1914. Стари двор је резиденција династије Карађорђевић. Од 1919. до 1920. у њему су се одржавале седнице привремене Народне скупштине, а све време до 1941. дворске забаве и пријеми високих страних гостију.
Двор је два пута оштећен, у Првом светском рату и у шестоаприлском бомбардовању 1941. године. По завршетку Првог светског рата двор је поправљен, а прва већа адаптација урађена је око 1930. Сређивање и преуређивање Старог двора по завршетку Другог светског рата трајали су све до 1947. године. Архитектура је том приликом знатно измењена. Двор је остао без два кубета према башти, а фасада према данашњем Булевару краља Александра потпуно је измењена. Од тада су у двору Президијум Народне скупштине, затим Влада ФНРЈ, Савезно извршно веће, а од 1961. Скупштина града Београда.
Стари двор има приближно квадратну основу 40x40 м. Њено решење је класично, са централним унутрашњим застакљеним холом. У њему су некада били стаклена башта и накнадно наручене, богато обрађене храстове степенице, које су водиле на први спрат (пројектовао их је познати архитекта Јован Илкић). Степенице су уништене у Првом светском рату. Око овог централног простора са стубовима и галеријама налазиле су се остале просторије двора, међу којима су биле најзначајније велика дворана за пријеме и балове и трпезарија. Део двора су биле и лепо уређена библиотека и дворска капела према башти. Целокупна унутрашња опрема двора наручивана је углавном из Беча.
О спољашњој архитектури зграда је међу најлепшим остварењима академске архитектуре Србије XIX века. Најбогатије је обрађена фасада према башти са терасама на којима се налазе женске фигуре - каријатиде. Каријатиде се понављају и на фасади према улици Краља Милана, а испод њих је низ дорских стубова. Остале две фасаде су нешто једноставније.
Главни улаз са тремом био је оријентисан према дворској башти. На западном углу зграде истиче се полигонална купола крунисана двоглавим орлом на врху, која је враћена након 2000. године. Током обнове објекта после Другог светског рата архитекте Драгиша Брашован, Милан Минић и Александар Ђорђевић изменили су оријентацију зграде, па је улаз премештен на северну страну према Булевару краља Александра.Такође тада су уколоњене две, од три првобитне куполе, Последња реконструкција објекта спроведена је 1997. године.
