Владичански двор

 

Владичански Двор је изграђен између 1750. и 1757. године док је владика био Јован Георгијевић и једини је ове намене из периода барока. Изграђен је као репрезентативни спратни објекат за потребе банатских епископа након пресељења епархије из Карансебеша у Вршац.

 
 

У приземљу двора је капела посвећена Светим архангелима Михајлу и Гаврилу, са иконостасом који је осликан између 1761. и 1765. године. Иконостас спада у ретке сачуване иконостасе из XVIII века.

 
 

У двору се налазе вредне збирке икона, портрети најзначајнијих владика вршачке епархије и велика библиотека. Збирка икона сакупљене у Банату обухвата период од три века, при чему су највредније иконе сликара Зогофа из прве половине XVIII века.

 
 

Дворска галерија богата је портретима вршачких епископа и других црквених великодостојника, великом збирком старих рукописа, икона и књига од којих је најстарије ”Ватинско јеванђеље” и датира из друге половине XVI века.

 
 

Радикалну адаптацију, која је у потпуности изменила изглед објекта, извршио је владика Гаврило Змејановић 1904. године, када је измењен улазни део и реконструисан кров. У то време је главна фасада добила необарокни и неоренесансни декоративни програм, пиластре и нове прозоре, док основа зграде није битно измењена.

 
 

Једноставна архитектура барокног дворца, са симетријом и ритмичним низом прозорских отвора, допуњена је наглашеним средишњим ризалитом који у висини атике има балустраду и посебно изведено мансардно кровиште украшено разнобојним црепом.

 
 

Ограда парка са богатом барокном комбинацијом зидне масе и кованог гвожђа је аутентична. У дворцу се налази седиште банатског епископа, а зграда представља споменик културе од изузетног значаја.
На жалост двор није отворен за посетиоце.