Владичански Двор је изграђен између 1750. и 1757. године док је владика био Јован Георгијевић и једини је ове намене из периода барока. Изграђен је као репрезентативни спратни објекат за потребе банатских епископа након пресељења епархије из Карансебеша у Вршац.
Фото: vrsacinfo.rs
У приземљу двора је капела посвећена Светим архангелима Михајлу и Гаврилу, са иконостасом који је осликан између 1761. и 1765. године. Иконостас спада у ретке сачуване иконостасе из XVIII века.
Фото: leprsava.rs
У двору се налазе вредне збирке икона, портрети најзначајнијих владика вршачке епархије и велика библиотека. Збирка икона сакупљене у Банату обухвата период од три века, при чему су највредније иконе сликара Зогофа из прве половине XVIII века.
Фото: to.vrsac.com
Дворска галерија богата је портретима вршачких епископа и других црквених великодостојника, великом збирком старих рукописа, икона и књига од којих је најстарије ”Ватинско јеванђеље” и датира из друге половине XVI века.
Фото: leprsava.rs
Радикалну адаптацију, која је у потпуности изменила изглед објекта, извршио је владика Гаврило Змејановић 1904. године, када је измењен улазни део и реконструисан кров. У то време је главна фасада добила необарокни и неоренесансни декоративни програм, пиластре и нове прозоре, док основа зграде није битно измењена.
Фото: to.vrsac.com
Једноставна архитектура барокног дворца, са симетријом и ритмичним низом прозорских отвора, допуњена је наглашеним средишњим ризалитом који у висини атике има балустраду и посебно изведено мансардно кровиште украшено разнобојним црепом.
Фото: to.vrsac.com