Београд

 

Смештен на ушћу Саве у Дунав, Београд је један од најстаријих градова у Европи и, поред Атине, највећа урбана целина на Балкану. Најстарији археолошки налази са његовог подручја сежу у пети миленијум пре нове ере. Припадници келтског племена су основали Сингидунум у III веку пре нове ере, док прво помињање Београда датира из 878. године. Током своје дуге и бурне историје, Београд је освајало 40 армија, а 38 пута је подизан из пепела.

 
 

Воде река га опасују са три стране и зато је, од искона, чувар речних пролаза. Због таквог положаја, са правом је називан капијом Балкана и вратима средње Европе. Од Калемегдана, Кнез Михаиловом улицом, преко Теразија до Славије, води главна градска артерија. У Кнез Михаиловој улици обележене су координате Београда:
• 44049'14" северне географске ширине
• 20027'44" источне географске дужине
• надморска висина 116,75 м.

 
 

Београд је раскрсница путева Источне и Западне Европе који моравско-вардарском и нишавско-маричком долином воде на обале Егејског мора, у Малу Азију и на Блиски исток. Београд лежи на Дунаву, пловном путу, који повезује западноевропске и средњоевропске земље са земљама југоисточне и источне Европе. Изградњом вештачког језера и електране Ђердап, Београд је постао речно-морско пристаниште. У његову луку долазе бродови из Црног мора, а пуштањем у саобраћај канала Рајна - Мајна - Дунав, нашао се у средишту најзначајнијег пловног пута у Европи, Северно море - Атлантик - Црно море.

 
 

Београд је главни град Србије и престоница српске културе, образовања и науке. У њему је највећа концентрација институција из области науке и уметности од националног значаја. Ту је Српска академија наука и уметности, основана 1886. као Српска краљевска академија, Народна библиотека Србије, основана 1832, Народни музеј, основан 1841. и Народно позориште, основано 1869. Град је такође и седиште Београдског универзитета, основаног 1808. као Велика школа, и Универзитета уметности.

 
 

Београд, град веома бурне историје, један је од најстаријих у Европи. Његова историја траје пуних 7000 година. Простор око великих река Саве и Дунава био је насељен још у палеолитском периоду. Из старијег каменог доба, потичу остаци људских костију и лобања неандерталаца, пронађени у каменолому код Лештана, у пећини на Чукарици и у близини Бајлонијеве пијаце.

 
 

Остаци културе млађег каменог доба, пронађени су у Винчи, Жаркову и у Горњем граду, изнад ушћа Саве у Дунав. То указује да је простор Београда био насељен у континуитету и да је интезитет тог насељавања бивао све јачи. Многа данашња насеља београдске околине леже на културним слојевима ранијих праисторијских насеобина. Винча крај Београда спада у ред најзначајнијих насеобина и културних налазишта праисторијског периода.

 
 

Постоје места у Београду које обавезно морате да видите и осетите. Улице, тргови, споменици, паркови, чесме, археолошка налазишта... и друге знаменитости које заслужују препоруку. Многа од њих су проглашена за културна добра.

 
 

Београд је веома добро познат на туристичкој карти Европе. Што због надалеко познатог ноћног живота, великих манифестација које са поносом већ више од деценије организује или због своје гостољубивости, Београд годишње посети преко милион туриста.