У јужном делу Србије, у средњем току реке Топлице, на 759 квадратних километара, простире се Општина Прокупље, привредни, економски, административни и културни центар Топличког округа.
Прокупље је један од малобројних градова који има ту срећу да је његова прошлост сачувана, а да се налази готово у самој вароши.
Брдо Хисар које са три стране обавија река Топлица, штитећи га, својим доминантним положајем је било предодређено за осматрачницу и утврђење, пошто га је било лако бранити.
У подножју Хисара, налази се црква Св. Прокопија која је подигнута почетком 10. века што је чини другом најстаријом црквом у Србији. У цркви су смештене мошти светог Прокопија по чему црква и носи свој назив, а у порти се налазе и остаци античких терми римског града Хамеума на тлу данашњег Прокупља. На врху се налазе остаци Прокупачког Града, тврђаве око које се касније развило данашње Прокупље. Тврђава је зидана у XIV веку али је грађена на основи некадашњег римског „Xameuma“.
Манастиру св. Пантелејмона у Светој Гори завештани су црква Светог Прокопија и припадајуће имање, па је тај назив, после преноса моштију св. Прокопија из епископске цркве у Нишу 1386. године, почео да се користи у народу. Прокупље се први пут јавља под садашњим именом у Повељи књегиње Милице из 1395. године.
За време Немањића, Прокупље се и не помиње, док за време владавине кнеза Лазара добија на значају и тада је утвђење на Хисару било дограђено и обновљено.
Иако је ова тврђава од изузетног историјског значаја, заједно са брдом Хисар, вероватно највећа туристичка атракција Прокупља, стање у којем се она налази није ни близу оном којем би због своје историјске вредности требала да буде.
