Простор Таре проглашен је Националним парком 13. јула 1981. године на површини од 19.175 ха, а од 5. октобра 2015. године територија парка је проширена и сада заузима скоро 24.992 ха. Налази се на крајњем западу Србије захватајући подручје ограничено лактастим током Дрине између Вишеграда и Бајине Баште. У најужем делу масива смештена је планина Звијезда, која је од Таре природно одвојена Клисуром Дервенте. По надморским висинама, Тара спада у средње високе планине, чија је просечна надморска висина 1.000 – 1.200 метара. Највиши врх Националног парка је Козји рид – 1.591 метар, а највиши врх планине Таре је Збориште 1.544 метра.
Фото: nptara.rs
Претпоставља се да су тријаски кречњаци, на северним странама Таре у терцијеру били обала Панонског мора. Због повољне климе и забачености на Тари је опстао реликт и ендемит балканског полуострва Панчићева оморика, као и многи други споменици природе, благо речено живи фосили. Ово је типично шумско подручје, а по очуваности и разноврсности шумских екосистема, од којих су многи реликтног карактера, спада у најбогатија и највреднија шумска подручја Европе. На Тари доминирају мешовите шуме смрче, јеле и букве (преко 85% шумских површина), а специфичност у односу на друге планине Балканског полуострва представља велики број реликтних и ендемичних шумских врста и заједница.
Фото: nptara.rs
На Тари је идентификовано преко 40 лишћарских, лишћарско-четинарских и четинарских фитоценоза, затим 1156 врста васкуларне флоре што чини 1/3 укупне флоре Србије. Од заступљених биљних врста 76 су ендемичне врсте. Посебну вредност и значај има Панчићева оморика (Picea omorika), ендемична и реликтна врста, која је кањонима и клисурама средњег тока реке Дрине успела да преживи задње ледено доба.
Фото: nptara.rs
Према резултатима досадашњих истраживања, подручје Таре насељава 59 врста сисара, око 140 врста птица, 12 врста водоземаца, 12 врста гмизаваца и 19 врста риба. Овде је настањена највећа популације мрког медведа у Србији, а од 2006. године врши се мониторинг ове врсте. Најпознатија врста, за коју се може рећи да је симбол фауне бескичмењака Таре је ендемореликт Панчићев скакавац (Pyrgomorphulla serbica). У шумама Таре има око 40 медведа, 300 дивокоза, 320 срна и око 40 дивљих свиња. У шумама Таре постоји и више од 250 врсте гљива, од којих су 3 отровне. Једна од њих је Зелена пупавка – најопаснија гљива Европе.
Фото: turizamuzica.org