Хаџи-Проданова пећина

 

Хаџи-Проданова пећина добила је име по Карађорђевом војводи Хаџи Продану Глигоријевићу који је у пећину склањао збегове. Налази се у долини Рашћанске реке, удаљена 7 km од Ивањице на путу за Гучу на надморској висини око 600 метара.

 
 

Испитана дужина пећине је око 400 метара и састоји се од два спрата. Доњи спрат поред главног има и два споредна канала. Улазни део пећине је ширине око 3 метра и завршава се сужењем иза кога се налазе простране дворане које су дугачке око 50 метара и широке око 15 метара. Десна страна ове дворане покривена је бигреним саливом и серијом плитких базенчића. У централном делу дворане налазе се дебели сталактити и сталагнити, а на странама моћни саливи као окамењени водопади. Дворана се завршава са два мања продора, процепа. Горњи спрат почиње из дворане главног канала и испуњен је разнобојним и разноврсним накитом.

 
 

Пећина је била привремено станиште ловаца-неандерталаца и пећинског медведа чија су лобања и бројне кости и зуби пронађени у пећини. Хаџи-Проданова пећина улази у малобројна вишеслојна палеолитска налазишта на централном Балкану и пружа велики потенцијал за будућа истраживања.
Хаџи-Проданова пећина представља комбинацију важног туристичког, спелеолошког и археолошког објекта.

 
 

Изнова је саграђена порушена црква испред пећине познатија као "Аџијина" која је први пут саграђена 1809. године и посвећена Архангелу Михаилу.