Ресавска пећина се налази на 20 км од Деспотовца, у кречњачком брду званом Бабина глава, на обали крашког поља (Дивљаковац). Спада међу највеће и најлепше пећине у нашој земљи, дуга је 4,5 км. Детаљно је истражено 2830 м, а за посетиоце је уређено око 800 м. Ресавска пећина је заштићени споменик природе и сврстава се у заштићено подручје прве категорије.
Фото: srbijazamalade.rs
Раније су за пећину знали само чобани који су се склањали од невремена са стадима оваца. Један од чобана је открива 1962. године са свилајначким планинарима, да би већ исте године она била детаљно испитана од стране новосадских спелеолога, на челу са др Јованом Петровићем. Радови на уређењу пећине су трајали 10 година, што значи да је пећина званично отворена за посетиоце 22. Априла 1972. год.
Фото: resavskapecina.rs
Температура је константна и износи 7 °Ц, док влажност ваздуха варира од 80–100%. Старост накита који се налази у пећини процењује се на 45 милиона година. Унутрашњост пећине је богата бројним и разноврсним дворанама, каналима, галеријама, стубовима, сталактитима, сталагмитима, драперијама и окамењеним водопадима. Због богатства и разнобојности накита Ресавску пећину зову још и „Ресавска лепотица“.
Фото: privrednik.ba
Накит пећине почиње од самог улаза који се налази на 485 м надморске висине. Настаје растварањем калцијум карбоната, а боја зависи од минерала кроз који прође вода. Накит се појављује у три боје, а то су црвена, жута и бела. Најдоминантнијиа је црвена боја која потиче од оксида гвожђа, бела потиче од кристалног калцијума, а жута од примеса глине.
Фото: resavskapecina.rs