Пећина Рисовача

 

Пећина Рисовача налази се на улазу у Аранђеловац из правца Тополе. Представља станиште човека из леденог доба и једно од најпознатијих налазишта палеолита у Европи. Као природан објекат права је реткост не само за науку него и за посетиоце који желе да сазнају нешто о човековој прошлости.

 
 

Због природне вредности, као и великог археолошког и палеонтолошког значаја, пећина је 1983. god. проглашена културним добром од великог значаја, а 1995. god. са околним простором (око 13 хектара) стављена је под заштиту као споменик природе I категорије.

 
 

Мештанима је пећина била позната и пре 1937/1938. године када је почео рад каменолома, али су постојала само два узана улаза у подземну просторију. Године 1953. почела су археолошка испитивања и откривени су фосили пећинског медведа, мамута, рунастог носорога, бизона, пећинског лава, леопарда, пећинске хијене, јелена итд. Откопана је пећина у дужини од 187 метара са дворанама од корала разних облика и боја и са предметима и украсима којима се служио прачовек.

 
 

Отвор пећине се налази на око 17 метара изнад тока речице Кубршнице, на североисточној страни брда Рисовача (273м). Од отвора се простире дворана дужине 22 метра, прво према западу а затим скреће у правцу југоистока. Претпоставља се да је пећина коју годишње посети преко 30 000 људи дуга око 800 метара (све до Врбичке реке). Уређењем и презентацијом пећине Рисоваче сачуван је од заборава и пропадања овај давнашњи белег човековог постојања и делања, као сведочанство непрекинутих људских корена од самих зачетака цивилизације до данашњих дана.