Стопића пећина

 

Стопића пећина се налази на североисточној страни планине Златибор, између села Рожанства и Трнаве. Удаљена је 250 км од Београда, 30 км од Ужица, а од туристичког центра Златибора удаљена је свега 19 км. Изнад пећине пролази пут Златибор-Сирогојно, од кога је уређена прилазна стаза до саме пећине.

 
 

Пећина је добила име по засеоку Стопићи, а прве писане податке о њој налазимо у Записнику Српског геолошког друштва из 1901. године, док је прва спелеолошка истраживања обавио наш велики истраживач и творац научне спелеологије, чувени Јован Цвијић.

 
 

Стопића пећина је речна пећина дугачка 1.691,5 м, кроз коју протиче Трнавски поток, а чине је пет целина: Светла дворана, Тамна дворана, Велика сала са кадама, Канал са кадама и Речни канал. Кречњачки слој у пећини датира из периода триаса и дебео је преко 100 м. Туристички део пећине има неколико атрактивних елемената, као што су: пространи улаз, отвори на таваници (дугуре), сипарска купа "Псеће гробље", водопад "Извор живота" и низ бигрених када.

 
 

Импресивни улазни отвор с десне стране реке Приштавице налази се на 711,18 м надморске висине. Заштитни знак пећине представљају Бигрене каде, удубљења оивичена каменим зидовима, вијугавим, руменкастим наборима у којима се накупља вода и каскадно се прелива стварајући слапове. При већим водама формира се јединствен водопад висине 9,44 м који је симболично назван "Извор живота".