Планина Авала

 

Авала, на само петнестак километара од Београда. Нарочито привлачна за планинаре, археологе и љубитеље нетакнуте и лековите природе.

 
 

На Авали су заступљене високе шуме китњака, цера, граба, букве, липе и изданачке шуме сладуна, као и културе црног бора и багрема. На заштићеном подручју планине има 597 биљних врста. Многе од њих имају лековита својстава, а неке представљају праву реткост, као што су зановет, златан и зеленика. Авала обилује и са много извора, али засигурно је најпознатији извор Сакинац са којег је коришћена вода у фабрици пива Ђорђа Вајферта. У свету је наша планина позната по карактеристичном, плаво – зеленом минералу, јединственом у свету, који је по планини назван – Авалит. Овај минерал се данас чува у збирци ретких минерала у Природњачком музеју.

 
 

Највише тачке на Авали од настанка до данас више пута су мењале висину. Па је тако ова планина сада нижа за пет метара него како се некада учило у школама. Уместо 511, најновија мерења говоре да је висока 506 метара. За само шест метара надвисила је брдо и тако постала планина. Данашњи Авалски торањ, висине од 204,8 метара, убраја се у највише градјевине таквог типа на Балкану. Саграђен је нешто ниже од локације свог претходника, торња срушеног 1999. године у НАТО бомбардовању.

 
 

На само пар минута хода од Торња, налази се Споменик незнаном јунаку који Авала чува као маузолеј на самом врху планине, на месту где је некад био стари град Жрнов. Спомен комплекс, рад чувеног вајара Ивана Мештровића, отворен је на Видовдан, 28. јуна 1938. године.

 
 

На Авали се налази и Споменик совјетским војним ветеранима посвећен совјетској делегацији званичника, на челу са маршалом Бирјузовим, који су учествовали у ослобађању Београда, а који су трагично настрадали октобра 1964. године управо ту на Авали у авионској несрећи, долазећи на прославу двадесетогодишњице ослобађања Београда.Не треба заобићи ни два споменика посвећена Карађорђевом војводи Васи Чарапићу, један у бронзи, други у дрвету са призорима из Првог српског устанка, који се налазе у близини Планинарског дома Чарапићев брест.

 
 

Авала данас ужива поверење великог броја људи и представља једну од омиљених дестинација Београђана. Од подножја па до платоа, који се налази непосредно при самом врху Авале, води аутомобилски пут дуг 8 км али за оне који више воле да шетају постоји и пешачка стаза дуга 1,3 км којом се може стићи до врха планине и тако на најбољи начин сагледати све оно што Авала има да понуди.