Златибор је планина и парк природе у Србији која се простире на површини од око 1.000 км², дугачка је 55 км, а широка и до 20 км.
Пружа се правцем северозапад–југоисток. Највиши врх је Торник (1.496 м). Познато је летовалиште и зимовалиште, као и климатско лечилиште.
Јужна и источна граница Златибора су реке Увац и Велики Рзав. На западу се Златибор граничи са Босном и Херцеговином, селима Мокром Гором, Семегњевом и Јабланицом. Златибор је одувек имао велики погранични значај. На брду Цигли код Јабланице и данас се распознаје граница Србије са двема царевинама, Аустроугарском и Турском.
Златибор је таласаста висораван и припада Динарским планинама. Просечна надморска висина је око 1000 м, а највиши врхови су Торник (1496 м), Бријач (1440 м) и Чигота (1422 м).
Преко Златибора пролази магистрални пут Београд – Подгорица, што је чини лако доступном великом броју потенцијалних гостију. Поред магистралног пута и пруга Београд – Бар пролази преко ове планине.
Када је о клими реч, Златибор одликују алпска и субалпска клима, са својим посебним обележјима. Лета су пријатна, са умерено топлим данима и хладним ноћима, што чини да многи спас од несносних летњих жега потраже управо на Златибору. Са друге стране, златиборске зиме су, по правилу, дуге и снежне. Овде снег пада од октобра до маја са краћим или дужим прекидима. Управо ова околност утиче да се Златибор последњих година афирмисао као зимски центар, а нарочито након изградње модерног скијашког комплекса на Торнику. Оно што Златибор посебно издваја од других планинских центара у Србији и окружењу је велика осунчаност ове планине, која може да се похвали са просечно 2000 сунчаних сати годишње, што је приближава медитеранској клими.
Стопића пећина у Рожанству, Водопад у Гостиљу, „Старо село“ у Сирогојну, Рибничко језеро и Прераст у Доброселици је нешто што ову планину краси и нешто што на овој планини морате видети.