Средњевековни град Козник налази се 8 километара западно од Александровца и десетак километара северозападно од Бруса. Подигнут је у последњој трећини XIV века. Смештен је на обронцима Копаоника, на 921 м. надморске висине, одакле изнад реке Расине доминира околином.
Према легенди, утврђени град зидала је Јерина, жена деспота Ђурађа Бранковића. Тврђава Козник, са чијих се зидина и кула пружа поглед на планине Копаоник и Гоч, изграђен је камен по камен. Због своје неприступачности, стари и млади, жене и деца, па чак и козе су материјал допремали до високог утврђеног дела. Баш због животиња које су учествовале у изградњи, стари град носи назив – Козник.
Само утврђење је, према историјским подацима, подигнуто за време владавине кнеза Лазара, пошто су у старом граду пронађени остаци Моравског стила, карактеристичног за његову владавину. Тврђава Козник се први пут у изворима помиње у Лазаревој повељи манастиру Лавра светог Атанасија на Светој Гори. Повеља је донета у “племенитом граду Кознику”, 8. августа 1381. године.
Контура тврђаве прати конфигурацију терена, па је тако највећа дужина града мања од 60 метара, а ширина не прелази 45 метара. Бедеми Козника ојачани су квадратним кулама, размештеним на приближно истом растојању. На највишој тачки града, на средини северног бедема, смештена је Донжон кула.
Као најбоље очувана, Донжон кула је вероватно имала стамбену улогу, уз још неколико кула у склопу утврђења.
Поред ње, стари град Козник садржи осам четвоространих квадратних кула, док су темељи порушених кула су и данас видљиви. Због очуваних остатака, археолошки радови које је изводио Завод за заштиту споменика културе у Краљеву пружају одличан увид у основу централног градског утврђења.
Захваљујући археолошким открићима, утвђено је да тврђава Козник у свом саставу имала цркву мањих размера, са богато осликаним зидовима и сачуваним архитектонским фрагментима. Остаци украсне камене пластике, карактеристичне за Моравски стил, сведоче о томе да је придворна црква била изграђена за време владавине кнеза Лазара.
Унутар саме тврђаве пронађени су остаци цистерне са четири бунара, којима се град снабдевао водом током опсадног стања и ратова вођених на овом простору. Цео систем је направљен тако да скупља и чува атмосферску воду. Приликом археолошког окрића у бунарима је пронађена бистра вода, што иде у прилог томе да је систем снадбевања функционисао и вековима након изградње тврђаве.
