Преко пута Новог Сада на десној обали Дунава, на површини преко 110 хектара простире се највећа и најочуванија тврђава у Србији, Петроварадинска тврђава.
На каменој стени у подножју Фрушке Горе, на месту данашње тврђаве од давнина су постојала војна утврђења. У темељима Петроварадинске тврђаве потврђене су људске насеобине још из доба палеолита и што је посебно значајно, енеолита (око 3.000 година п.н.е.), периода из кога потиче прво земљано утврђење са дрвеним палисадама.
Садашња тврђава саграђена је по нацртима француског војног архитекте Себастијана Вобана, а градили су је аустријанци у XVII веку. За градњу им је било потребно 88 година, а тврђава се састојала од система подземних тунела и канала који су се могли напунити водом и горњег дела у коме су саграђене касарне и магацини. Посебно је значајно подземље тврђаве на четири спрата, са 16 километара ходника и одморишта као и велики бунар, као резерва снабдевања водом у случају дуже опсаде тврђаве.
Оно што посебно привлачи пажњу је чувена кула са сатом, поклон Марије Терезије. Сат је карактеристичан по томе што мала казаљка показује минуте а велика сате, да би се са бродова видело колико је сати. Сат се сваког дана ручно навија, а познат је и по томе што зими мало касни, а лети жури.
Неки њено име тумаче позивајући у помоћ неколико језика, на латинском Петра значи стена, Вар је на мађарском град, а Дин је турска реч за веру, па отуда Петроварадин – град на стени чврст као вера.
